Moderator panela „Dekarbonizacija industrije i poslovanja kao odgovor na Zelenu Agendu i oporezivanje CO2“ u okviru Beogradskog energetskog foruma 2024. godine održanog dana 13. maja 2024. godine u hotelu Crowne Plaza Beograd, bila je direktorka kompanije Negawatt Solutions, Ankica Barbulov.

Na panelu su učestvovali generalni direktor kompanije Lafarge Srbija Dimitrije Knjeginjić, predsednik kompanije Metalfer Group Branko Zečević, rukovodilac nabavke i izvoza u kompaniji Messer Tehnogas Mirjana Jukić, kao i potpredsednik za korporativni razvoj kompanije Elixir Group Matthias Predojević.

Šta treba da uradimo sada da bismo postigli CO2 neutralnu budućnost na vreme, koje su tehnologije identifikovane kao najefikasnije za smanjenje emisija CO2 i drugih štetnih gasova, kao i kako će to biti prihvaćeno od strane srpske privrede, bila su neka od ključnih pitanja o kojima se na panelu diskutovalo.

Kako bi se smanjila emisija CO2 i drugih štetnih gasova, Evropska Unija je u cilju sprovođenja klimatske politike još 2003. godine otpočela sa implementacijom sopstvenog sistema trgovine emisijama (European Union Emissions Trading System – EU ETS), koji obuhvata određeni broj industrija i postrojenja za proizvodnju energije.

Pariskim sporazumom i Evropskim zelenim dogovorom (EU Green Deal) jasno je postavljen cilj, a to je da EU do 2050. godine bude karbon neutralna (GHG=0). Kao direktna posledica toga, bilo je uvođenje CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), tj. Mehanizma regulisanja prekograničnih emisija ugljenika.

CBAM predstavlja mehanizam za prevazilaženje problema izmeštanja ugljenika, uz zadržavanje konkurentnosti evropske ekonomije time što obezbeđuje istovetnost cena emisija CO2 za proizvode nastale na teritoriji EU i uvozne prozivode.

Za Republiku Srbiju, CBAM između ostalog znači uskladjivanje ambicija klimatskih politika za državu i donosioce odluka sa politikama EU i dovršavanje paketa podzakonskih akata, da bi se Zakon o klimatskim promenama iz 2021. mogao u potpunosti primenjivati i eventualno uspostaviti sopstveni sistem naplate emisija GHG.

U delokrug CBAM svrstani su proizvodi iz industrija gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, vodonika i đubriva, kao i električna energija. Dakle, područje primene CBAM su proizvodi iz energetski intenzivnih industrija kad se navedeni proizvodi uvoze na carinsko područje EU. U narednim godinama očekuje se proširenje delokruga CBAM na sve proizvode obuhvaćene EU ETS, s obzirom na to da su ova dva mehanizma usko povezana.

Za privredu, naročito za 6 industrijskih grana: čelik, cement, đubrivo, cement, hidrogen i električnu energiju na koje će se od 1. januara 2026. najpre primenjivati ovaj mehanizam, ovo je poslednji poziv za primenu tehnologija dekarbonizacije, kako bi se smanjile emisije GHG i sačuvala njihova konkurentnost.  Medjutim, reći da je odgovor na CBAM u primeni „tehnologiji dekarbonizacije“, gde se pre svega misli na tehnolgiju „carbon capture“, hvatanja ugljenika, nije tačno, jer je hvatanje ugljenika, kada je već emitovan, mera kojoj treba poslednjoj pribegavati. Pre te tehnologije, postoji niz drugih mera koje se mogu primeniti da bi se emisije u životnom ciklusu proizvoda sprečile / izbegle.

Učesnici panela su se složili i zajednički zaključili da je Privreda spremna da svoje kapacitete, ljude i znanje stavi na raspolaganje državi, da se uključi u rad njenih radnih tela i grupa, u cilju usvajanja lex specialis-a za industrije pogodjene CBAM regulativom, potpunog uredjenja sistema upravljanja otpadom poštujući principe cirkularne ekonomije, dekarbonizacije EPS-a, te uvodjenja identičnih pravila koja važe unutar zemalja EU, a koje se odnose na emisije CO2, praktično uspostavljanja nacionalnog sistema obračuna CO2 takse (što će kao pozitivnu posledicu po domaću privredu imati zabranu uvoza roba koje imaju veći ugljenični otisak od istih proizvoda proizvedenih u Republici Srbiji – bez naplate karbon takse).

Kreiranje ovako opisanog, celovitog nacionalnog regulatornog sistema koji će obezbediti energetski intenzivnoj industriji mehanizme i alate da pruži odgovor na CBAM (smanji svoje GHG emisije), predstavljaće jedan od najvećih izazova donosiocima odluka u Srbiji.